𝗭̌𝗶𝘃𝗼𝘁𝗻𝗲 𝗻𝗮𝘃𝗶𝗸𝗲, 𝗸𝗼𝗿𝗽𝗼𝗿𝗮𝘁𝗶𝘃𝗻𝗮 𝗸𝘂𝗹𝘁𝘂𝗿𝗮 𝗶 𝗲𝗸𝘀𝘁𝗿𝗲𝗺𝗻𝗲 𝘃𝗿𝘂𝗰́𝗶𝗻𝗲 𝘂 𝗝𝗮𝗽𝗮𝗻𝘂
- 23 hours ago
- 2 min read
Ušteda energije i zaštita životne sredine nije uvek praćena skupim tehnologijama. Ponekad je potrebno samo preispitati svakodnevne navike i pravila oblačenja. Ovakav primer nam daje i pokret "CoolBiz" u Japanu još od 2005 godine.
Upravo inicijativa „Cool Biz”, pokrenuta još 2005. godine odličan je primer kako promena navike može imati značajan uticaj. Osnovna ideja ove kampanje je bila da se smanji prekomerna upotreba klima-uređaja, i indirektno potrošnje električne energije, tokom letnjih vrućina.
Zbog toga je japanska vlada uvela dve jednostavne mere:
- Termostati u kancelarijama podešeni su na 28 °C.
- Ukinuta je obaveza nošenja sakoa i kravata, a uvedene su lagane košulje i polo majice kao deo obaveznog "biznis/korporativnog" dress koda.
Ova kampanja i promena svakodnevnih letnjih navika i korporativne kulture donela je merljive koristi:
-Smanjene su emisije CO2, i već u prvoj godini emisija je smanjena za 460.000 tona (jednako mesečnoj potrošnji oko milion domaćinstava). Do 2010. godine ušteda je dostigla 1,69 miliona tona, a već 2012. godine više od 2,2 miliona tona CO2.
-U pogledu privrednih dobrobiti međunarodni aerodrom Narita pokazao je smanjenje emisije od 28 tona CO2 i direktnu uštedu od oko 47.000 dolara u jednoj sezoni samo zbog korekcije termostata.
Pored smanjenja potrošnje električne energije, ovakve promene su i doprinele većoj dobrobiti zaposlenih na radnom mestu.
Istraživanja prof. Alana Hedža sa Univerziteta Kornel pokazuju da preniske kancelarijske temperature (oko 20 °C) ne samo da ne povećavaju efikasnost, već mogu izazvati pad produktivnosti i do 33% usled osećaja neprijatnosti i hladnoće. Optimalna radna temperatura kretala bi se oko 24–25 °C uz adekvatno, laganije oblačenje.
Iskustvo Japana pokazuje da održiva potrošnja energije nije samo tehničko pitanje, već da može biti i rezultat društvenog dogovora i konkretno promena u korporativnoj kulturi.
Stručno, ovakav potez ("Cool Biz" kampanja) naziva se merom prilagođavanja (adaptacije) na klimatske promene. Ovo pokazuje da je značajan deo klimatske akcije i prilagođavanje društvenih normi i ponašanja novim vremenskim uslovima.
Uklanjanjem strogih pravila oblačenja tokom leta donosi se trostruka korist: smanjuju se računi za energiju, redukuje se emisija štetnih gasova i stvara prijatnije i produktivnije okruženje za rad i život.
Comments