𝗨 𝘀𝘃𝗲𝘁𝘂 𝗷𝗲 𝘀𝘃𝗲 𝘃𝗶𝘀̌𝗲 𝗼𝗱𝗿𝘇̌𝗶𝘃𝗶𝗵 𝘇𝗮𝗸𝗼𝗻𝗮 𝗶 𝗽𝗼𝗹𝗶𝘁𝗶𝗸𝗮, 𝗮𝗹𝗶 𝗽𝗼𝘁𝗿𝗼𝘀̌𝗻𝗷𝗮 𝗶 𝗱𝗮𝗹𝗷𝗲 𝗻𝗲𝗼𝗱𝗿𝘇̌𝗶𝘃𝗼 𝗿𝗮𝘀𝘁𝗲

Prema poslednjem Izveštaju o Ciljevima održivog razvoja (SDG Report 2026), objavljenom u julu 2026. godine, vidljiv je određeni paradoks gde je broj zemalja koje usvajaju strategije održive potrošnje i cirkularne (kružne) ekonomije u porastu, ali istovremeno globalna potrošnja materijala i dalje veoma ubrzano raste.

Konkretno Izveštaj govori o sledećem:

• 𝗣𝗼𝘁𝗿𝗼𝘀̌𝗻𝗷𝗮 𝗺𝗮𝘁𝗲𝗿𝗶𝗷𝗮𝗹𝗮 𝗻𝗲𝗽𝗿𝗮𝘃𝗲𝗱𝗻𝗮 𝗶 𝘂 𝗽𝗼𝗿𝗮𝘀𝘁𝘂: Globalna potrošnja sirovina porasla je za 25% između 2015. i 2022. godine (sa 92,1 na 115,1 milijardi tona). Pri tome, 80% svih materijala na svetu troši samo polovina svetske populacije koja živi u bogatijim zemljama.

• 𝗦𝘃𝗲 𝘃𝗶𝘀̌𝗲 𝗼𝘁𝗽𝗮𝗱𝗮 𝗼𝗱 𝗵𝗿𝗮𝗻𝗲 𝗶 𝗲𝗹𝗲𝗸𝘁𝗿𝗼𝗻𝘀𝗸𝗼𝗴 𝗼𝘁𝗽𝗮𝗱𝗮: Godišnje se baci više od 1,05 milijardi tona hrane, dok gubici i otpad hrane zajedno čine do 10% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Elektronski otpad dostigao je 65 miliona tona godišnje, od čega se manje od jedne četvrtine formalno reciklira.

• 𝗦𝘂𝗯𝘃𝗲𝗻𝗰𝗶𝗷𝗲 𝘇𝗮 𝗳𝗼𝘀𝗶𝗹𝗻𝗮 𝗴𝗼𝗿𝗶𝘃𝗮 𝗶 𝗱𝗮𝗹𝗷𝗲 𝗼𝗴𝗿𝗼𝗺𝗻𝗲: Iako su smanjene sa rekordnih 1,66 biliona dolara (2022) na 921 milijardu dolara (2024), subvencije i dalje veštački snižavaju cenu ugljenično-intenzivnih aktivnosti i obeshrabruju održivu potrošnju.

• 𝗢𝗱𝗿𝘇̌𝗶𝘃𝗲 𝗽𝗼𝗹𝗶𝘁𝗶𝗸𝗲 𝗶 𝘇𝗮𝗸𝗼𝗻𝗶 𝗽𝗼𝘀𝘁𝗼𝗷𝗲, 𝗮𝗹𝗶 𝘀𝗽𝗿𝗼𝘃𝗼đ𝗲𝗻𝗷𝗲 𝘇𝗮𝗼𝘀𝘁𝗮𝗷𝗲: Čak 609 politika održive potrošnje i proizvodnje usvojeno je u 75 zemalja do 2025. godine, ali samo 20% zemalja prati stvarne rezultate i realna ostvarenja tako donetih politika i zakona na terenu.

𝗞𝗮𝗸𝗮𝘃 𝗷𝗲 𝘂𝘁𝗶𝗰𝗮𝗷 𝗻𝗮 𝗸𝗹𝗶𝗺𝗮𝘁𝘀𝗸𝗲 𝗽𝗿𝗼𝗺𝗲𝗻𝗲?

Rastuća potrošnja materijala, neefikasno upravljanje otpadom i subvencionisana fosilna goriva direktno podstiču emisije gasova sa efektom staklene bašte. Izveštaj pokazuje da bez stvarnog razdvajanja ekonomskog rasta od potrošnje resursa - "decoupling" - cilj održivog upravljanja resursima do 2030. godine ostaje nedostižan, bez obzira na sve veći broj usvojenih politika na papiru.

Izveštaj možete pročitati ovde.